Поглавље 24



Честитао сам Вам Нову годину онако успут, а затим ми је пало на памет да Вам посебно честитам и пожелим нешто нарочито. Шта заправо? То да постанете нови. Како нови? Као, на пример, свака нова гаљина: све је на своме месту, нема ни једне мрље, све одише свежином. Е, нешто слично желим и Вашој души. По телу Ви сте, како се каже, тек сишли са шиваће машине, потпуно сте нови. А наша душа на свет већ долази као стара, и ако се та старост не одузме од ње, она ће и остати таква, те неће ни знати шта значи „ново“. Старо у души, то су – сујета и страсти. Истерај све такво и постаћеш нова.
Испричаћу Вам једну причу и биће Вам јасније о чему се ради. Неко је живео негде далеко у пустињи. Разболео се: плућа, или срце, или јетра, или све заједно. Болестан. Бол – да умре. Људску помоћ није имао одакле да очекује, прибегао је Богу са свеусрдном молитвом. Господ га је услишио. Једне ноћи он усни и види следеће виђење: дошла два анђела са ножевима, расекли га, извадили болесне делове, очистили их, опрали и намазали нечим. Затим су све вратили на своје место и све је зарасло као да резова није ни било. Када се пробудио, старац је устао сасвим здрав, као да никада није ни боловао, као нов, као младић у цвату снаге. Видите ли шта Вам желим? Да у Вашој души све буде очишћено, да болесно и старо буде избачено, да све оздрави и обнови се, да дође на своје место и да буде заливено водом живом. Постаћете нови, свежи, пуни светлог и радосног живота.
Причао сам ову причу једноме од оних који се труде над собом. Пошто ју је саслушао, он је од срца рекао: о, када би дошли анђели и учинили са мојом душом исто оно што су учинили са телом тог старца! У том вапају чула се и молитва и жеља да се на друге свали оно што мора да буде учињено сопственим трудом. Јер нашем срцу није страно ни такво лукавство – да желимо да будемо добри, али када око тога треба да се потрудимо, руке нам једноставно клону. Неће анђели доћи да очисте и исцеле душу. Они ту могу да помогну саветима, али ми све морамо сами да урадимо. Дата су нам сва средства, или оруђа и лекарски инструменти. Узми и сеци сам себе где треба, без икаквог самосажаљења. Нико други то не може да учини. Сам Бог и поред Своје моћи не улази у светилиште душе, него мирно моли да уђе.
Ја Вас и не питам како Ви поступате: да ли сте спремни сами себе да очистите, или све пребацујете на друге. Ви се тога још нисте ни прихватили како треба. Али када се прихватите, пророкујем Вам да ћете не једном пожелети: о, када би дошли анђели и све очистили! Ипак, анђели то неће учинити, мада ће стајати поред Вас. Дело очишћења човек мора да спроведе сам, без самосажаљевања. У нама га обавља она животна ревност о којој сам писао прошли пут. Она и оштар нож који веома добро делује када је наоштрен благодаћу и када се усмерава по њеним наговорима. Ревност бива и сурова када се усели у срце – сече и не слуша крике онога кога сече. Зато своје дело и савршава брзо, јер су код ње све – резови. Када се све одсече и када ревност престане да буде нож, она постане стражар, па сву своју оштрину усмери на непријатеље спасења, од чијег досађивања нико није слободан и чија бестидност никада никоме не даје мира.
И сами видите да сам повео реч о овоме зато да бих подстакао вашу жељу да тачније одредите постоји ли код Вас таква ревност. Јер без ње Ваше духовно дело неће напредовати. Када ње нема, значи да дух спава, а када он спава, не може бити ни говора о духовном.



Ако у тексту странице нађете грешку или откуцај, пошаљите нам поруку кликом на дугме испод.

Пошаљи

Ако ова страница није доступна у титлованом преводу на ваш језик, користите дугме испод.

Упозорење! Превод на машину ће обавити Google Translate услуга и може садржати семантичке грешке. По дефаулту, текст је преведен са тренутног језика документа на енглески језик, у сервису можете изабрати било који други језик.