Поглавље 16



Шта се догодило са Вама? И шта значе питања: „Не знам шта да урадим са својим животом. Нешто треба да се ради. Треба ли да одредим себи циљ?“ Читам и не могу да верујем – како сте дошли до тако несхватљивих помисли? Па Ви сте све то већ решили када сте изразили жељу да стојите на равни истинског људског достојанства, онако како је човеку одредио Бог. О чему ми и разговарамо, ако не о томе! Одакле вам таква питања?! Претпостављам да међу Вашим познаницима има „напредних“, или сте били у друштву где је било таквих, па су ширили своја мудровања. Они обично тако трабуњају. Њима је стално на језику добро човечанства, добро народа. И Ви сте се вероватно наслушали таквих високопарних идеја, очарале су Вас, и погледавши на свој садашњи живот са жаљењем сте констатовали да животарите у кругу породице и рођака без икакве користи или циља. Авај! Како то да Вам до сада нико није отворио очи?
Ако је моја претпоставка на месту, онда вам следује да чините метаније, јер о томе нисте говорили, а дали сте реч да ћете о свему отворено писати. Но, било то тако или не, не могу ваше питање да оставим без одговора. Као потпуно решење увек ће послужити целокупан наш разговор; сада ћу кратко да изнесем само општу мисао, како бисте видели да овај живот, који сте до сада водили или водите, јесте прави живот и у њему немате шта да мењате.
Треба сасвим одређено знати тачан циљ живота. Није ли он већ одређен? Опште правило је такво, да ако постоји загробни живот, онда читав, без изузетка, треба да буде тамо, а не овде. То правило је свима познато и не треба посебно да се тумачи, мада га се људи понајмање држе у пракси. Али поставите себи као закон у животу да свим силама идете ка том циљу, па ћете и сами видети какву ће светлост то да разлије по Вашем пролазном пребивању на земљи и по свим Вашим делима. Прво што ће се показати биће уверење да је све овдашње само средство за други живот. Што се средстава тиче постоји један закон: њих треба употребљавати и користити се њима тако, да воде ка циљу а не да отклањају од њега или да представљају препреку на путу ка њему. Ето Вам и одговора на Вашу недоумицу: „Не знам шта да урадим са својим животом“. Гледајте на небо и сваки корак Вашег живота одмеравајте тако да Вас води тамо. Мени се чини да је то тако просто, а уједно тако универзално.
Кажете: „Нешто треба да се ради“. Свакако да треба. И радите што Вам дође до руку, у Вашем окружењу и у околностима у којима се налазите, и верујте да ће то бити право дело за Вас – ништа више се од Вас не тражи. Велика је заблуда када људи мисле, нарочито „напредњаци“, да човечанству могу да допринесу само ако предузму велика и бучна дела. Уопште није тако. Потребно је само да се све чини по заповестима Господњим. Шта заправо? Ништа нарочито, само оно што од свакога траже околности његовог живота, што захтевају конкретни случајеви на које свако од нас наилази. Ето тако. Бог уређује судбину свакога од нас, и све што нам се догађа у животу такође је део Његовог сведоброг промисла. Сходно томе, и сваки тренутак и сваки сусрет. Узмимо на пример: долази Вам сиромах – Бог га је довео. Шта треба да урадите? Да му помогнете. Бог, Који Вам је довео сиромаха, свакако са жељом да бисте Ви помогли сиромаху, гледа како ћете на делу да поступите. Њему је угодно да помогнете сиромаху. Помоћи ћете? Учините оно што је угодно Богу и направили сте корак ка крајњем циљу: да наследите небо. Уопштите овај случај и добићете следеће: у сваком случају и при сваком сусрету треба чинити оно што хоће Бог, ма шта да радимо. А шта Он хоће, то нам је тачно познато из заповести које су нам дате. Неко тражи помоћ? Помози. Неко те је увредио? Опрости му. Сам си некога увредио? Пожури да га замолиш за опроштај и да се помирите. Неко те је похвалио? Не горди се. Покудио те је? Не љути се. Дошло је време за молитву? Моли се. За посао? Ради – и тако даље. Ако, пошто ово размотрите, одлучите да у свим случајевима делујете тако да Ваша дела буду угодна Богу, да се савршавају тачно према Његовим заповестима, онда ће се на тај начин сви задаци у Вашем животу решавати у потпуности и како треба. Циљ је – блажени живот после гроба; средство – понашање према заповестима Божијим у свакој ситуацији у животу у којој се нађемо. Чини ми се да је ту све јасно и да нема разлога да се замарате компликованим питањима. Треба да избаците из главе све планове о општекорисној, свеобухватној, општељудској делатности о каквој трабуњају „напредни“, па ће Ваш живот бити спокојан и тихо ће Вас водити ка главном циљу. Запамтите да Господ ни чашу хладне воде дату да се напоји жедан не заборавља.
Рећи ћете: „Па како, али начин живота ипак треба изабрати и одредити?“ Но, како ја то да Вам одредим? Размишљаћемо, размишљати, и – настаће нам пометња у глави. Боље је и корисније примити са покорношћу, благодарношћу и љубављу оно што нам Бог одреди у животу. Ево шта је то када сте Ви у питању. Ви сте сада под родитељским кровом. Шта боље да пожелите? Топло, безбедно, пријатно. Живите и не залећите се далеко у мислима. Усрдно чините све што се од Вас тражи. „Али ипак, размислите, не може заувек да остане тако, треба коначно да започнем са својим животом – личним. Шта са тим? Како да не размишљам о томе?“ Ево Вам најисправније размишљање о томе: предајте се у руке Божије и молите се да Вам он све уреди како налази да је најбоље да Вам судбина не би сметала, него да би Вам помогла да добијете блажени живот после гроба, не маштајући о блиставој будућности. Пошто стекнете такво расположење, стрпљиво чекајте да видите шта ће Бог на крају да изрекне за Вас. А изрећи ће кроз стицај околности и кроз вољу родитеља. Утврдивши се у таквим мислима и смиривши се у Богу, живите не правећи празне планове, него чините оно што је до Вас у односу према родитељима, браћи и сестрама, према другим сродницима и свим људима. И никако немојте да мислите да Вам је живот испразан. Све што год учините у том правцу – са свешћу да, према заповестима Божијим, тако треба и да то хоће Бог – представљаће дело угодно Богу. То се односи и на најмању ствар.
Изгледа да сам Вам све објаснио. Додајем још само жељу да добро схватите оно што сам написао, да то прихватите и да се онда тако владате. Предсказујем Вам да ћете наћи потпуни мир и да се нећете узнемиравати мислима као што је: „Мој живот нигде не води, ништа корисно не радим“, и слично. Само још срце треба држати на узици, иначе може да направи многе глупости. Истина, и без срца је лоше: јер где нема срца, какав је живот – али ипак, не треба му пуштати на вољу. Оно је слепо и без строгог руковођења за час падне у јаму.
Нека Вас Господ благослови!



Ако у тексту странице нађете грешку или откуцај, пошаљите нам поруку кликом на дугме испод.

Пошаљи

Ако ова страница није доступна у титлованом преводу на ваш језик, користите дугме испод.

Упозорење! Превод на машину ће обавити Google Translate услуга и може садржати семантичке грешке. По дефаулту, текст је преведен са тренутног језика документа на енглески језик, у сервису можете изабрати било који други језик.