Поглавље 1



Након што смо се уочи Вашег одласка за Москву договорили да ћемо преко писама водити разговор о стварима које су Вам неопходне, за мене је било природно да очекујем да ћете се по доласку јавити, да ћете рећи нешто о себи и о новим околностима у којима сте се нашли. Чекао сам и чекам, ево већ колико времена, и нисам дочекао ништа. Шта се догодило? Јесте ли здрави? Чува ли Вас Мајка Божија? Или сте променили намеру?! Свашта се догађа – и то је могуће. Због тога Вам и пишем, да ако је тако, и ако постоји неко устручавање због мене – да не треба да ме оптерећујете или слично – избаците то себи из главе. Неће ми бити тешко да Вам пишем, поготово о таквим предметима, напротив – то ће ми представљати не мало задовољство, јер ће унети извесну разноликост у моје уобичајене послове. Рећи ћу и нешто више: ако се не оствари оно што смо замислили, осећаћу се као неко ко је претрпео штету или нешто изгубио. Нећу вам објашњавати како, али понављам да ће бити тако и да тако и треба да буде. Зато и хоћу не савет да Вам дам, него да Вас замолим: пишите. Мада од мене не можете да очекујете неку велику мудрост, још једно преиспитивање свега биће Вам од користи, јер ће у Вашем сећању оживети целу ту ситуацију и усредсредиће пажњу на њу, можда и са ослобађањем нарочите енергије. А ово последње је веома добро! Јер ако нам се у животу догоди неки неуспех, он готово увек потиче не толико од глупости или тврдоће срца, колико од недостатка усрдности и ревности за оно што је потребно. Дакле, пишите.



Ако у тексту странице нађете грешку или откуцај, пошаљите нам поруку кликом на дугме испод.

Пошаљи

Ако ова страница није доступна у титлованом преводу на ваш језик, користите дугме испод.

Упозорење! Превод на машину ће обавити Google Translate услуга и може садржати семантичке грешке. По дефаулту, текст је преведен са тренутног језика документа на енглески језик, у сервису можете изабрати било који други језик.